Његов пут води ка Књажевцу, Сврљигу и Бабушници, али многи у овом обиласку виде много више од протоколарне посете. Виде поруку да Србија не одустаје од својих села, својих домаћина и људи који су, упркос свим искушењима, остали да чувају огњишта предака.
У времену када се судбина народа не мери само бројевима и инвестицијама, већ и тиме да ли држава уме да стане уз свог човека онда када је најтеже, председник Србије Александар Вучић данас започиње дводневни обилазак југоистока Србије — краја који је годинама носио терет одласка младих, тишине празних кућа и борбе за опстанак.
Његов пут води ка Књажевцу, Сврљигу и Бабушници, али многи у овом обиласку виде много више од протоколарне посете. Виде поруку да Србија не одустаје од својих села, својих домаћина и људи који су, упркос свим искушењима, остали да чувају огњишта предака.
Прва станица биће село Васиљ код Књажевца, где ће председник обићи мобилну амбуланту. За становнике овог краја то није само возило са медицинском опремом — то је симбол наде да и последња кућа на обронцима Старе планине има право на лекара, на преглед, на осећај да држава није заборавила њихово име.
Замислите баку која годинама путује десетинама километара до најближег дома здравља. Замислите старца који живи сам, окружен шумама и брдима, а коме долазак лекара значи сигурност и живот. Управо због таквих људи ова посета носи снажну емоцију.
После Књажевца, Вучић ће посетити Сврљиг и чувену „Белмужијаду“ — манифестацију која је постала симбол поноса, традиције и несломивог духа народа овог краја.
Тамо се не слави само белмуж. Слави се рад вредних домаћина, песма која се преноси с колена на колено, гостопримство које није поклекло пред временом и вера да српско село има будућност.
У суботу председник наставља пут ка Бабушници, где ће посетити пољопривредна и сеоско-туристичка газдинства — људе који сваког дана устају пре свитања, који од земље стварају живот и који верују да се од поштеног рада може живети достојанствено.
Овај обилазак долази у тренутку када се све више говори о оживљавању села, подршци пољопривредницима и развоју сеоског туризма као шанси за опстанак југоистока Србије.
Али иза сваког пројекта, сваке амбуланте и сваког газдинства стоје људи — мајке које желе да им деца остану у завичају, млади који покушавају да започну посао на селу, стари који се боре да се не угаси последње светло у њиховој улици.
„Ниједно село не сме бити заборављено“ — порука је која се све снажније чује уочи ове посете.
Док се председничка колона сутра буде кретала кроз књажевачка брда, сврљишке путеве и бабушничке засеоке, многи ће у том призору видети нешто што је важније од сваке политичке поруке — видеће државу која долази међу свој народ.
Јер будућност Србије не гради се само у великим градовима и на међународним форумима. Она се гради и у малим селима где још увек мирише хлеб из старе пећи, где се чува породична икона, где се земља обрађује рукама које су навикле на тежак рад и где људи, упркос свему, нису изгубили веру у Србију.
Зато ова посета југоистоку није само обилазак општина. То је повратак коренима, сусрет са људима који су деценијама чували душу Србије и снажна порука да држава жели да остане уз њих — не само данас, већ и у борби да њихова деца сутра имају разлог да остану на својој земљи.
Када председник сутра закорачи у Васиљ, Сврљиг и Бабушницу, многи ће осетити да Србија није окренула леђа својим најудаљенијим крајевима. А за људе који годинама чекају да их неко чује, понекад је управо то најважнија вест.
