U bečkom okrugu Favoriten, najmnogoludijem i najraznovrsnijem delu austrijske prestonice, građani više ne čekaju pravdu, čekaju samo policiju. Nakon poziva na broj za hitne slučajeve 133, pomoć stiže tek nakon 40–45 minuta, a često i kasnije – sa porukom: „Nemamo slobodnih patrola“. Socijaldemokrata i predsednik bečkog okruga Markus Franc (SPO) više ne krije ogorčenje, potrebno je hitno povećanje broja policajaca sa sadašnjih oko 320 na najmanje 500, jer se Favoriten, kako kaže, „ne tretira ravnopravno sa drugim delovima grada i zemlje“.
Svedočenja stanara su potresna i sve učestalija. Noću na „Reumanplacu“ nožem je izboden čovek, tinejdžerske bande napadaju prolaznike, ulice se zatvaraju zbog velikih intervencija. U Oberliju se redovno održavaju ilegalne trke i divljanje vozilima, takozvana „roadrane“ scena postala je nedeljni ritual za koji nema dovoljno policijskih snaga da se kontroliše. „Ne možemo ni redovne kontrole da obezbedimo vikendom“, priznaje Franc u intervjuu za lokalne medije. Sve se drži na prekovremenom radu i iscrpljenim ljudima u uniformi.
Ovakva slika nije samo statistika, to je svakodnevica hiljada porodica koje žive u strahu. Favoriten od davno nije samo multikulturalni mozaik, već i epicentar problema koje vlasti decenijama guraju pod tepih – masovna imigracija bez integracije, propadanje školskog sistema, siromaštvo i odsustvo autoriteta. Umesto da se suoče sa uzrocima, političari nude flastere, programe za „jednake šanse“ i školsku pomoć koju siromašne porodice ionako ne mogu da plate.
Predsednik okruga Franc, inače socijalista, u ovom trenutku zvuči gotovo kao tradicionalni konzervativac: traži više reda, više policije i više discipline. Poruka je jasna, bez snažne ruke države, multikulturalni eksperiment u srcu Evrope može se pretvoriti u otvoreni haos. Pitanje nije da li će Favoriten eksplodirati, već kada, ako se ništa ne promeni.
