Брнабић тврди да озбиљни званичници ЕУ нису подржали оптужбе о звучном топу, уз поруку да чињенице морају бити основ.
Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић поручила је да нико од релевантних и озбиљних званичника Европске уније није оптужио Србију за наводну употребу звучног топа током протеста 15. марта 2025. године, истичући да се тако тешке оптужбе не могу износити без јасних доказа и утврђених чињеница.
Према њеним речима, управо је то суштинска разлика између одговорне политике и политичких кампања заснованих на претпоставкама. Брнабић је нагласила да су институције Србије спровеле све неопходне процедуре и сарађивале са међународним актерима како би се сва питања расветлила на транспарентан начин.
Она је подсетила да је и комесар Савета Европе за људска права говорио о „наводној употреби“, позивајући истовремено на завршетак истраге и утврђивање свих околности. Управо то, како је навела, показује да су озбиљне међународне институције инсистирале на чињеницама, а не на политичким пресудама донетим унапред.
Брнабић је посебно критиковала извештача Европског парламента за Србију Тонина Пицулу, наводећи да се поједини европски парламентарци упорно баве политичким квалификацијама и покушајима притиска на Србију, уместо да сачекају резултате релевантних поступака. Према њеној оцени, управо се на том примеру најбоље види разлика између институционалног приступа и политичког активизма.
Она је поручила да Србија остаје посвећена истини, владавини права и заштити својих институција, без обзира на притиске који долазе из различитих политичких кругова. Како је истакла, држава неће дозволити да се озбиљне теме користе као средство за вођење политичких кампања против Србије и њених грађана.
„Када нема доказа, остају само политичке конструкције. Када постоје чињенице, онда оне говоре саме за себе“, суштина је поруке коју је Брнабић упутила, наглашавајући да Србија очекује фер и објективан приступ свих међународних партнера.
У тренутку када се Србија бори за очување свог угледа и политичке стабилности, ова порука представља јасан став да се одлуке морају заснивати на доказима, а не на притисцима, спекулацијама и политичким интересима.
