Српска православна црква и верници данас обележавају празник Светог Атанасија Великог, једног од најзначајнијих хришћанских теолога и бораца за православље, чији је живот остао упамћен по дугогодишњим прогонима, изгнанствима и непоколебљивој вери. У народном предању Свети Атанасије важи за светитеља који је читав живот провео у борби против јереси и неправде, али се, према црквеном учењу, никада није одрекао Христа и православне вере.
Свети Атанасије рођен је крајем трећег века у Александрији, у Египту, а још као младић посветио се духовном животу и изучавању хришћанске вере. Као ђакон архиепископа Александра учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, где се истакао у борби против аријанске јереси, која је негирала божанску природу Исуса Христа. Историчари цркве сматрају га једним од кључних људи у обликовању православног учења и Символа вере.
После смрти архиепископа Александра, Атанасије је изабран за архиепископа Александријског и на том месту остао је више од четири деценије. Међутим, већи део живота провео је у прогонству. Због сукоба са моћним политичким и верским круговима тог времена, био је више пута смењиван, затваран и протериван из Александрије. Предања наводе да се крио у пустињама, гробницама, манастирима, па чак и у напуштеним бунарима како би избегао прогонитеље.
У српском народу за Светог Атанасија везују се и бројна веровања и обичаји. Посебно је позната легенда са југа Србије према којој је ђаво искушавао светитеља прерушен у лепу девојку, покушавајући да га наведе да се одрекне Бога. Према предању, Атанасије је прозрео превару и натерао нечисту силу да покаже своју моћ тако што ће ући у мали ћуп, који је потом затворио и бацио у море. Управо због те приче у неким крајевима Србије и данас постоји обичај да на овај празник све посуде у кући буду затворене, јер се верује да се „нечастиви скрива у судове када загрми“.
У појединим деловима Србије Светог Атанасија посебно поштују воденичари, јер народно веровање каже да тог дана „ђаволи вребају у виревима“, па се воденице не покрећу. Старији мештани на југу Србије и данас преносе приче о строгом поштовању празника, избегавању тешких послова и молитвама за здравље и мир у дому.
Црква Светог Атанасија Великог слави као једног од највећих учитеља хришћанства, а његове беседе и богословски списи и данас имају велики значај у православном свету. Његова истрајност у одбрани вере и спремност да поднесе прогоне, затворе и изгнанства учинили су га симболом духовне снаге и непоколебљивости пред искушењима.
