Покрет настао из туђе патње поново позива на скуп, политика која се храни искључиво патњом.
,,Ослободиоци“, ,,борци за правду“, „студенти”… поново позивају на комеморативни скуп, враћајући се баш тамо где је све и почело.
Сваки њихов корак и свака реч поново показују исту сурову истину: цео овај покрет, од свог првог дана, изашао је из људске патње, из суза ожалошћених породица и из саме смрти.
То није био покрет рођен из визије, рада или идеје за будућност. То је политички монострум саздан на туђој трагедији, коме је смрт послужила као гориво, а људски бол као једини програм.
Сваки њихов скуп, свака парола и сваки наступ директно су ископани из људске несреће. Док је цела Србија туговала, они су у туђем болу видели своју политичку шансу и од тога направили каријере.
Показивати прстом на туђе гробове и на томе градити платформу за преузимање власти није ништа друго до најдубљи морални суноврат и лешинарење над људском несрећом.
Грађани Србије никада неће заборавити одакле је овај покрет потекао и шта су искористили да би испливали на површину. Политика настала из смрти и храњена људском патњом не може ништа добро донети овој земљи.
