Лидер странке Србија центар оштро реаговао на захтеве и анонимне представнике такозваних пленума унутар опозиционих кругова.
Председник странке Србија центар Здравко Понош изјавио је да не прихвата притиске и условљавања од стране појединих група које делују у оквиру опозиционих блокада, истичући да се политички договори не могу водити са анонимним актерима који наступају без имена и јасне одговорности. Он је то поручио гостујући у телевизијској емисији, реагујући на ситуацију у којој се поједине групе које се представљају као студентски покрет укључују у расправе о будућим политичким наступима и евентуалним изборним листама.
Током разговора, Понош је истакао да не сматра да се ради о аутентичном студентском покрету, наглашавајући да политичке одлуке морају доносити јасно дефинисани актери који имају одговорност и легитимитет. Према његовим речима, неприхватљиво је да неко поставља услове или предлаже измене у кадровским решењима, а да притом наступа анонимно или под различитим „кодним именима“.
Он је нагласио да је његова странка и даље спремна на сарадњу са различитим опозиционим актерима, али да та сарадња мора бити заснована на јасним правилима, транспарентности и међусобном уважавању. Како је рекао, разговори и договори могу се водити само са људима који јавно наступају и преузимају одговорност за своје ставове.
У том контексту, Понош је критиковао ситуацију у којој поједини представници из Београда, како је навео, долазе у друге средине и покушавају да преузму контролу над политичким процесима без представљања и без јасног мандата. Он је додао да такви поступци изазивају додатне тензије и неспоразуме међу актерима који покушавају да постигну договор о заједничком политичком наступу.
О унутрашњим односима у опозиционим круговима раније је говорио и професор Факултета политичких наука у Београду Милош Бешић, који је оценио да појава анонимних група у јавном простору може довести до додатних подела и конфликата. Према његовој оцени, таква динамика може допринети продубљивању несугласица и компликовању односа између различитих политичких актера.
Све чешће расправе и разилажења унутар опозиционих структура, како око начина деловања тако и око будућих политичких стратегија, указују на сложене односе и различите приступе у покушајима да се постигне шире политичко јединство.
