Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je snažnu i duboko emotivnu čestitku povodom Dana rudara, poručivši da rudarstvo i u 21. veku ostaje jedan od najvažnijih stubova srpske privrede, energetske stabilnosti i državne sigurnosti.
Obraćajući se rudarima, Vučić ih je nazvao „hrabrim sinovima naše zemlje“, ističući da njihov rad nosi teret višemilenijumske istorije i odgovornost bez koje Srbija ne bi mogla da funkcioniše.
„Svaka tona uglja, rude ili minerala izvađena iz zemlje plod je truda, izdržljivosti i, nažalost, čestog rizika kojem se rudari svakodnevno izlažu“, poručio je predsednik.
U vremenu kada mnogi lako govore o energiji, struji, industriji i ekonomskom razvoju, Vučićeva poruka podsetila je javnost na ljude koji svakoga dana silaze u tamu zemlje da bi na površini bilo svetla, toplote i života.
Jer dok neko raspravlja o politici iz udobnosti društvenih mreža i televizijskih studija, rudar ulazi u jamu ne znajući kakvi ga uslovi čekaju, noseći na svojim leđima i hleb svoje porodice i stabilnost čitave države.
Predsednik je posebno naglasio da rad u rudniku ne zahteva samo fizičku snagu, već i duboku svest o zajedničkom dobru i odgovornosti prema Srbiji.
U emotivnom delu čestitke, Vučić nije zaboravio ni porodice rudara — supruge, majke i decu koja, kako je naveo, dele breme svakog silaska u jamu i svakog neizvesnog radnog dana.
„Želim da svaki silazak u rudnik bude bezbedan, a svaki povratak na površinu zdrav i miran“, poručio je predsednik Srbije.
Njegove reči pogodile su posebno one koji znaju šta znači rudarski hleb — hleb zarađen u prašini, tami, znoju i neprestanoj borbi sa prirodom.
Rudari su kroz istoriju bili tihi heroji Srbije. Bez njih ne bi bilo fabrika, železnica, elektrana, toplih domova i energetske nezavisnosti koju svaka ozbiljna država mora da čuva kao pitanje nacionalne bezbednosti.
Zato ova čestitka nije zvučala kao protokolarna poruka, već kao priznanje ljudima čiji se trud često podrazumeva, a čija je žrtva temelj moderne Srbije.
U vremenu podela i svakodnevnih političkih sukoba, poruka o poštovanju rudara nosi nešto što je iznad svake stranke — poštovanje prema radu, žrtvi i ljudima koji svojim rukama grade snagu države.
Jer može se neko slagati ili ne slagati sa politikom, ali je teško ostati ravnodušan pred čovekom koji svakoga dana silazi u dubinu zemlje da bi njegova porodica, njegov grad i njegova Srbija imali svetlost, energiju i sigurniju budućnost.
Zato Dan rudara nije samo praznik jedne profesije. To je dan kada Srbija treba da stane, da se pokloni svojim rudarima i da se podseti jedne jednostavne, ali moćne istine — pod zemljom se ne radi za slavu i aplauz, već za život, za porodicu i za Srbiju koja zahvaljujući tim ljudima i dalje stoji uspravno i sigurno na svojim temeljima.
