Председник Србије Александар Вучић упутио је снажну и дубоко емотивну честитку поводом Дана рудара, поручивши да рударство и у 21. веку остаје један од најважнијих стубова српске привреде, енергетске стабилности и државне сигурности.
Обраћајући се рударима, Вучић их је назвао „храбрим синовима наше земље“, истичући да њихов рад носи терет вишемиленијумске историје и одговорност без које Србија не би могла да функционише.
„Свака тона угља, руде или минерала извађена из земље плод је труда, издржљивости и, нажалост, честог ризика којем се рудари свакодневно излажу“, поручио је председник.
У времену када многи лако говоре о енергији, струји, индустрији и економском развоју, Вучићева порука подсетила је јавност на људе који свакога дана силазе у таму земље да би на површини било светла, топлоте и живота.
Јер док неко расправља о политици из удобности друштвених мрежа и телевизијских студија, рудар улази у јаму не знајући какви га услови чекају, носећи на својим леђима и хлеб своје породице и стабилност читаве државе.
Председник је посебно нагласио да рад у руднику не захтева само физичку снагу, већ и дубоку свест о заједничком добру и одговорности према Србији.
У емотивном делу честитке, Вучић није заборавио ни породице рудара — супруге, мајке и децу која, како је навео, деле бреме сваког силаска у јаму и сваког неизвесног радног дана.
„Желим да сваки силазак у рудник буде безбедан, а сваки повратак на површину здрав и миран“, поручио је председник Србије.
Његове речи погодиле су посебно оне који знају шта значи рударски хлеб — хлеб зарађен у прашини, тами, зноју и непрестаној борби са природом.
Рудари су кроз историју били тихи хероји Србије. Без њих не би било фабрика, железница, електрана, топлих домова и енергетске независности коју свака озбиљна држава мора да чува као питање националне безбедности.
Зато ова честитка није звучала као протоколарна порука, већ као признање људима чији се труд често подразумева, а чија је жртва темељ модерне Србије.
У времену подела и свакодневних политичких сукоба, порука о поштовању рудара носи нешто што је изнад сваке странке — поштовање према раду, жртви и људима који својим рукама граде снагу државе.
Јер може се неко слагати или не слагати са политиком, али је тешко остати равнодушан пред човеком који свакога дана силази у дубину земље да би његова породица, његов град и његова Србија имали светлост, енергију и сигурнију будућност.
Зато Дан рудара није само празник једне професије. То је дан када Србија треба да стане, да се поклони својим рударима и да се подсети једне једноставне, али моћне истине — под земљом се не ради за славу и аплауз, већ за живот, за породицу и за Србију која захваљујући тим људима и даље стоји усправно и сигурно на својим темељима.
