На данашњи дан 1848. године у Сремским Карловцима проглашена је Српска Војводина, као посебна аутономна територијална јединица Срба у оквиру тадашње Хабзбуршке монархије, чиме је започето једно од најзначајнијих политичких и националних поглавља у историји српског народа северно од Саве и Дунава.
Историјска одлука донета је током Мајске скупштине, одржане од 13. до 15. маја 1848. године, када су се у Сремским Карловцима окупили представници 175 српских црквених општина из Бачке, Баната, Срема и Барање, као и делегати из тадашње Кнежевине Србије. У атмосфери великих револуционарних промена које су потресале Европу, Срби у Угарској затражили су политичку аутономију, равноправност и заштиту националних права.
На скупштини је митрополит Јосиф Рајачић проглашен за српског патријарха, док је за војводу изабран пуковник Стеван Шупљикац, што је симболично означило успостављање српске политичке и војне самоуправе унутар Аустријског царства. Српска Војводина обухватала је Срем, Банат, Бачку и Барању, укључујући и делове Војне границе.
Историчари наводе да су корени ове идеје били много старији и да су Срби још од Велике сеобе 1690. године и привилегија које им је доделио бечки двор настојали да очувају посебан статус и право на самоуправу. Међутим, током прве половине 19. века та права су све чешће довођена у питање, што је довело до политичког организовања српског народа у јужној Угарској.
Револуционарна 1848. година, позната и као „Пролеће народа“, донела је талас побуна широм Европе – од Француске и Италије до Беча и Пеште. У Угарској је национални покрет Лајоша Кошута тежио јачању мађарске државности, али није прихватао захтеве других народа за аутономијом, што је довело до сукоба са Србима.
Иако су власти у Бечу у почетку прогласиле одлуке Мајске скупштине незаконитим, каснији развој догађаја и оружани сукоби довели су до промене става царског двора. Аустријске власти су 1849. године признале посебну административну област под именом „Војводство Србија и Тамишки Банат“, а аустријски цар је понео и титулу српског великог војводе.
Данас се Мајска скупштина и проглашење Српске Војводине сматрају једним од кључних историјских догађаја у политичком и националном развоју Срба у Војводини. Сваке године у Сремским Карловцима организују се комеморативни скупови, академије и полагање венаца у знак сећања на догађај који је оставио дубок траг у историји српског народа.
