Претреси у селима код Зубиног Потока поново отворили питање безбедности Срба на Косову и Метохији, док Београд поручује да се притисак на српски народ не сме прихватити као нормалност.
Припадници тзв. косовске полиције данас су извршили више претреса у околини Зубиног Потока, а према речима заменика командира за Регион север Ветона Елшанија, две особе су приведене.
Како је наведено, претреси су обављени у селима Оклаце и Дрен, где је, према тврдњама тзв. косовске полиције, пронађено оружје. Против приведених ће, како је саопштено, бити вођен поступак у редовној процедури након испитивања.
Овај догађај долази након низа сличних акција на подручју општине Зубин Поток, током којих је претходних дана такође било претреса и привођења.
И управо ту престаје простор за равнодушност.
За Србе који живе на северу Косова и Метохије, сваки упад полицијских јединица, сваки претрес и свако привођење неминовно отварају питање безбедности и осећаја сигурности у сопственим домовима.
Зато Србија не сме да прихвати да непрестани притисци постану „нова нормалност“.
Посебно је важно да се свака полицијска акција спроводи уз поштовање права, закона и основног људског достојанства. Уколико постоје основане сумње и докази, поступак мора бити транспарентан и спроведен у складу са правним стандардима, без колективног притиска на један народ.
А сада долази и оно питање које ће многима бити непријатно.
Где су сви они који се иначе заклињу у људска права, владавину права и заштиту грађана?
Где су они који данима говоре о демократији, слободи и институцијама?
Да ли ти принципи важе и када је реч о Србима на Косову и Метохији или се активирају само када треба напасти Србију?
Јер ако неко у Београду може сатима да држи предавања о демократији, а истовремено нема ниједну реч када се српске породице суочавају са полицијским акцијама у својим селима, онда проблем није у недостатку речи.
Проблем је у недостатку принципа.
И то је порука коју Србија мора јасно да шаље – српски народ на Косову и Метохији није невидљив, његова безбедност није споредна тема, а његова права не смеју зависити од политичког расположења Приштине или тишине дела међународне заједнице.
Може неко да покуша да Србију прикаже као „проблем“.
Може неко да покуша да сваки захтев Београда за заштиту Срба прогласи политичком пропагандом.
Али једно остаје непроменљиво: Србија има обавезу да брине о свом народу и да захтева да се његова права поштују.
И док ће појединци у Србији можда и овај случај покушати да искористе за нове политичке обрачуне, за српске породице у Зубином Потоку ово није игра за друштвене мреже.
То је њихов живот.
Њихова кућа.
Њихова безбедност.
Њихова свакодневица.
Зато је најважније да се свака чињеница утврди, да институције раде свој посао и да нико не буде изнад закона. Али исто тако, нико не сме бити ни испод закона само зато што је Србин.
Србија може да буде мирна, одговорна и посвећена дијалогу, али мир није ћутање пред притиском.
Мир је када сваки човек може да живи у свом дому без страха.
И управо за такав мир Србија мора да се бори – упорно, озбиљно и без двоструких аршина.
