Манастир Ватопед на Светој Гори више од осам векова представља једно од најзначајнијих духовних упоришта српског народа ван Србије.
НЕРАСКИДИВЕ ВЕЗЕ СРБА И ВАТОПЕДА: СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА ЧУВА ДУХОВНИ ОСЛОНАЦ НАРОДА
Манастир Ватопед на Светој Гори више од осам векова представља једно од најзначајнијих духовних упоришта српског народа ван Србије.
Манастир Ватопед на Светој Гори вековима заузима посебно место у духовном животу српског народа, а везе између Срба и ове велике православне светиње трају још од времена Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. Управо у Ватопеду утемељени су односи који ће касније довести до обнове Хиландара и стварања једног од најважнијих духовних центара српског православља.
О значају тих веза говорио је игуман манастира Ватопеда, архимандрит Јефрем, на конференцији одржаној у Палати Србије у Београду, подсећајући да је Ватопед кроз историју био уточиште и ослонац свим православним народима, а посебно Србима.
Свети Сава је као млади монах дошао у Ватопед, где је живео монашким животом у смирењу и послушању, обављајући најскромније дужности у манастиру. Недуго затим придружио му се и његов отац, велики жупан Стефан Немања, који се одрекао престола и замонашио под именом Симеон. Њих двојица оставили су дубок траг у историји манастира, обнављајући конаке, подижући нове параклисе и помажући братство Ватопеда.
Из тог духовног јединства касније је проистекла и обнова Хиландара, који је постао центар српске духовности, просвете и националног окупљања. Братске везе Ватопеда и Хиландара очуване су до данас, а посебно сведочанство тог односа представља древни обичај да игумани ова два манастира учествују у славама један другог.
Током векова српски владари и добротвори даривали су Ватопед бројним хрисовуљама, иконама, богослужбеним предметима и вредним светињама. Посебно место међу њима заузима део Часног појаса Пресвете Богородице, који је манастиру даровао Свети кнез Лазар. У манастирској ризници и данас се чувају иконе Светог Саве и Светог Симеона, старе повеље и бројни предмети са српским натписима који сведоче о дубоком присуству српског народа у историји ове светиње.
Игуман Јефрем подсетио је и на догађај из 1994. године, када је блаженопочивши епископ Атанасије Јевтић, доласком у Ватопед, учинио земни поклон пред игуманом манастира, рекавши да то чини у име целог српског народа за сва добра која је Ватопед пружио Србима кроз историју.
Те речи, како истичу духовници, најбоље описују однос српског народа и Ватопеда — однос који није само историјски, већ дубоко духовни, братски и заветни.
