Sistem je jedan od najskupljih na svetu, ali ne i najkvalitetniji, krivicu nosi veliki broj bolnica, visoki troškovi lekova, neefikasne strukture i demografski pritisak.
Nemačka se suočava sa radikalnim preobražajem svog zdravstvenog sistema. Predložene mere štednje biće bolne, ali su neizbežne, jer bez njih preti kolaps jednog od najskupljih zdravstvenih sistema na svetu, upozorava švajcarski list „Noje ciriher cajtung“ (NZZ). Ko se opire dokazima i činjenicama, postupa neodgovorno, ističe autor Erik Mat.
Prema izveštaju Nezavisne ekspertske komisije za finansije zdravstva, koju je imenovala nemačka vlada, obavezne zdravstvene kase u Nemačkoj ove godine imaju deficit veći od 10 milijardi evra, a već 2027. godine on bi mogao da dostigne 15 milijardi evra. Do 2030. godine, prema studiji konsultantske kuće Deloitte, deficit bi mogao da poraste i do 98 milijardi evra.
Sistem je jedan od najskupljih na svetu, ali ne i najkvalitetniji – krivicu nosi veliki broj bolnica, visoki troškovi lekova, neefikasne strukture i demografski pritisak.
Komisija je 30. marta predstavila detaljan izveštaj od 480 stranica sa 66 konkretnih mera koje bi već 2027. godine mogle da obezbede uštede od čak 42,3 milijarde evra – bez povećanja doprinosa osiguranicima. Najznačajnije mere uključuju prebacivanje troškova osiguranja za primaoce socijalne pomoći na državni budžet (ušteda oko 12 milijardi evra godišnje), ukidanje besplatnog saosiguranja za supružnike koji ne rade ili rade malo, uvođenje „šećerne takse“, veće doplate pacijenata i isključivanje homeopatskih terapija iz obaveznog osiguranja.
Ministarka zdravstva Nina Varken (CDU) pozdravila je izveštaj kao „dobar alat“, dok u SPD-u već najavljuju otpor merama koje bi mogle pogoditi socijalno ugrožene građane.
