На данашњи дан 1999. године Савет безбедности Уједињених нација усвојио је Резолуцију 1244, један од најзначајнијих међународних докумената који се односе на Косово и Метохију, чиме је створен правни и политички оквир за окончање оружаног сукоба и успостављање међународног цивилног и безбедносног присуства у покрајини.
Усвајањем ове резолуције окончана је НАТО војна кампања против тадашње Савезне Републике Југославије, која је трајала 78 дана. Одлука Савета безбедности уследила је након прихватања мировног плана и постизања договора о повлачењу југословенских безбедносних снага са простора Косова и Метохије.
Резолуција 1244 усвојена је са циљем успостављања мира и стабилности у региону, а њоме је предвиђено распоређивање међународних мировних снага КФОР-а под вођством НАТО-а, као и формирање Привремене мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК), која је добила задатак да обезбеди цивилну управу и стварање услова за нормализацију живота.
Документ истовремено потврђује приврженост суверенитету и територијалном интегритету тадашње Савезне Републике Југославије, чији је правни следбеник Република Србија. Управо због тога Резолуција 1244 и данас представља један од најважнијих докумената на који се Србија позива у међународним институцијама када је реч о статусу Косова и Метохије.
Након усвајања резолуције започело је повлачење војске и полиције са Косова и Метохије, док су међународне снаге преузеле одговорност за безбедност на терену. Истовремено је започет процес успостављања привремених институција и обнове ратом погођене инфраструктуре.
Иако је од усвајања Резолуције 1244 прошло више од четврт века, њен значај није умањен. Она остаје предмет различитих тумачења у међународној заједници и један од кључних докумената у свим разговорима о будућности Косова и Метохије. За Србију она представља темељни правни акт који гарантује њен суверенитет над покрајином, док се у делу међународне заједнице истиче да су каснији политички процеси створили нове околности на терену.
Годишњица усвајања Резолуције 1244 и окончања НАТО бомбардовања сваке године подсећа на један од најтежих периода у новијој историји Србије, али и на почетак нове фазе међународног ангажовања на Косову и Метохији, чије последице и данас снажно утичу на политичке прилике у региону.
