Климатске промене све снажније утичу на пољопривреду широм света, али Србија кроз инвестиције и модернизацију настоји да заштити производњу хране.
Климатске промене постале су један од највећих изазова за пољопривреду у 21. веку. Према проценама стручњака, у свету се сваке године изгуби чак 30 милиона хектара плодног пољопривредног земљишта, док штете које трпи пољопривреда Европске уније достижу око 28 милијарди евра годишње.
Последице ових процеса осећају се и у Србији. Током последњих четврт века забележено је чак девет великих сушних периода који су домаћој пољопривреди нанели огромне губитке. Истовремено, процењује се да Србија годишње губи око 25.000 хектара обрадивог земљишта, што представља озбиљан изазов за будућност производње хране.
Управо због тога држава последњих година значајно повећава улагања у системе за наводњавање, развој пољопривредне инфраструктуре и модернизацију производње. Кроз различите програме подршке пољопривредницима обезбеђују се средства за набавку савремене механизације, изградњу система за наводњавање и унапређење агротехничких мера које омогућавају већу отпорност на климатске екстреме.
Пољопривредници на терену већ осећају значај ових инвестиција. На многим газдинствима разлика између парцела које се наводњавају и оних које зависе искључиво од падавина достиже и до 50 одсто у приносу. То показује колико су улагања у водопривредну инфраструктуру постала неопходна за стабилну и конкурентну производњу.
Стручњаци указују да ће један од кључних задатака у наредном периоду бити очување плодности земљишта. Посебан акценат ставља се на повећање садржаја хумуса, примену органских ђубрива и редовне агрохемијске анализе које омогућавају боље управљање земљишним ресурсима.
Позитивни примери већ постоје. Упркос изазовним временским условима, овогодишња жетва јечма у појединим деловима Србије донела је веома добре резултате, са приносима који достижу и шест тона по хектару. То показује да савремена агротехника и одговорно управљање производњом могу значајно ублажити последице климатских промена.
Србија се данас налази пред важним задатком да настави модернизацију пољопривреде и додатно јача отпорност сектора који је од стратешког значаја за државу. Комбинација државних инвестиција, примене нових технологија и знања пољопривредних произвођача представља најбољи одговор на изазове које доносе климатске промене.
У времену када све више земаља бележи пад пољопривредне производње услед суша и екстремних временских прилика, улагање у домаћу пољопривреду постаје не само економско питање, већ и питање националне сигурности, очувања села и дугорочног развоја Србије.
