Danas pravoslavni vernici obeležavaju dan posvećen svetim mironosicama Marti i Mariji, sestrama iz Vitanije, koje su poznate po susretu sa Isusom Hristom i po pouci koja proizilazi iz njihovog odnosa prema veri, gostoprimstvu i duhovnom životu.
Prema jevanđeljskoj priči, kada je Isus došao u njihov dom, Marta se posvetila pripremi i poslu, trudeći se da sve bude u redu, dok je Marija sedela kraj njega i slušala njegove reči. Upravo ta razlika u pristupu postala je osnova poznate pouke o prioritetima u životu — između svakodnevnih obaveza i unutrašnjeg duhovnog mira.
U hrišćanskom predanju, Isus nije odbacio Martino staranje, već je naglasio da je duhovna posvećenost i slušanje reči Božje „bolji deo“, odnosno vrednost koja ne sme biti zanemarena u odnosu na svakodnevne brige.
Veruje se da ovaj praznik podseća ljude na važnost ravnoteže između rada i unutrašnjeg mira, kao i na potrebu da se ubrza tempo života povremeno zaustavi kako bi se čovek posvetio sebi, porodici i duhovnosti.
U narodu su se kroz vekove razvili i običaji koji ovaj dan povezuju sa smirenjem, molitvom i izbegavanjem teških poslova, kako bi se simbolično naglasila poruka mira i duhovne sabranosti
