Kvalitet vode u Baltičkom moru ne pokazuje napredak uprkos decenijama mera zaštite, upozoravaju naučnici iz Nemačke danas.
Kvalitet vode u Baltičkom moru i dalje ne beleži značajno poboljšanje, uprkos višedecenijskim naporima da se smanji zagađenje i unos hranljivih materija. Na to je upozorio Institut za istraživanje Baltičkog mora „Lajbnic“ iz Varnemindea, ističući da kombinacija klimatskih promena, učestalog cvetanja algi i složenih unutrašnjih hemijskih procesa ozbiljno otežava oporavak ovog osetljivog ekosistema.
Stručnjaci navode da se Baltičko more više od pola veka suočava sa eutrofikacijom – procesom prekomernog obogaćivanja vode azotom i fosforom. Posledice su masovno cvetanje algi, pad koncentracije kiseonika i postepeno gušenje morskog sveta, zbog čega je ovo područje postalo jedna od najvećih „mrtvih zona“ na planeti, preneo je Juronjuz.
Dodatni problem predstavlja razgrađivanje viška algi, pri čemu se oslobađa značajna količina ugljen-dioksida. Taj proces snižava pH vrednost morske vode i povećava rizik od njenog zakiseljavanja, što dodatno ugrožava morske organizme i narušava prirodnu ravnotežu.
Istraživači naglašavaju da dosadašnje mere, iako važne, nisu dovoljne bez strožeg upravljanja vodnim resursima i koordinisanog delovanja svih država koje izlaze na Baltik. Samo dugoročna i sistemska rešenja, uz prilagođavanje klimatskim izazovima, mogu doneti stvarni oporavak ovog mora.
