Врста масти и уља које користимо у исхрани све чешће се помиње у научним студијама као фактор који може утицати на ризик од неких врста карцинома, посебно рака дебелог црева и рака дојке, који су међу најчешћим малигним обољењима код одраслих.
Истраживања указују да укупни унос масти у исхрани није једнозначно повезан са ризиком од карцинома дојке – многе студије нису пронашле јасну везу између укупног уноса масти и повећаног ризика, а резултати су мешовити. Неке анализе указују да потпуно елиминисање масти из исхране није повезано са значајно нижим ризиком од рака дојке.
Међутим, постоје подаци да одређени типови масти могу утицати на ризик у специфичним околностима. На пример, антиоксиданси и мононезасићене масне киселине из маслиновог уља могу бити повезани са нижим ризиком од рака дојке, што су указале неке студије и мета-анализа, иако је потребно више кохортних истраживања да се то потврди.
С друге стране, поједина истраживања сугеришу да масовно присутне полинезасићене масне киселине, попут линолне киселине (омега‑6), присутне у неким уљима за кување, могу бити повезане са појачаним растом и агресивнијим облицима рака дојке у лабораторијским моделима, иако људски подаци још нису довољно убедљиви.
Здравствени стручњаци истичу да је редак један састојак у исхрани који сам по себи узрокује или спречава настанак карцинома. Уместо тога, ризик зависи од целе исхране и начина живота – укључујући телесну масу, физичку активност, унос воћа, поврћа и целих житарица и смањење индустријски прерађене хране и транс-масти.
Код рака дебелог црева, одређена истраживања указују да употреба више пута загрејаних уља или велики унос транс-масти и високо процесираних масти може бити повезана са већим ризиком развоја болести, јер ти производи могу подстицати запаљење и оштећење цревног ткива.
Лекари и нутриционисти наглашавају да је баланс у исхрани најважнији – умерен унос здравих масти из биљних уља као што је маслиново уље, уз богат унос воћа, поврћа, рибе и целих житарица, заједно са смањењем транс-масти и прекомерно прерађене хране, може бити део превентивног приступа који смањује ризике обољења.



















