Глобалне цене горива расту услед ескалације рата на Блиском и Средњем истоку, затварања мореуза Хормуз, бомбардовања рафинерија у Саудијској Арабији и Катару, као и прекида испорука нафте и гаса. Србија, захваљујући мудрој неутралној политици председника Александра Вучића, и даље одржава стабилне и знатно ниже цене деривата. На пумпама у Аустрији гориво је знатно скупље – бензин кошта 2,21 евро по литру, супер 2,25 евра, супер плус 2,28 евра, док је дизел достигао 2,31 евро по литру. Истовремено, у Србији европремијум БМБ 95 остаје на 179 динара, а евродизел на око 197–198 динара по литру. Оваква разлика, како извештавају Ројтерс и Би-Би-Си, показује да Београд успева да заштити грађане од глобалног хаоса, док Европа све скупље плаћа цену туђих сукоба.
Председник Вучић изјавио је за ТВ Пинк да су разматрани предлози ресорних министарстава и стручњака, према којима би цена дизела у малопродаји данас требало да порасте за 15 до 20 динара, док би бензин такође значајно поскупео, иако нешто мање. Ипак, како је навео, донета је одлука да максимално повећање цена данас може да буде до три динара, како грађани не би осетили нагли удар на кућни буџет. Он је истакао да ће држава у наредних седам дана, до следећег петка, у потпуности припремити и законску регулативу, како би се тржиште додатно стабилизовало. Вучић је додао и да очекује незадовољство продаваца нафте и послодаваца у Србији због такве одлуке, али их је замолио за стрпљење, уз поруку да ће држава у наредних седам дана решити настале проблеме.
Криза није само последица санкција против Русије, већ пре свега ескалације на Блиском и Средњем истоку. Иран је узвратио на ударе САД и Израела нападима на танкере и рафинерије, што је довело до готово потпуног застоја саобраћаја кроз Хормуз – кључни пролаз за 20 одсто светске нафте и ЛНГ-а. Према извештајима Ројтерса и АП њуза, „брент“ је скочио на више од 82 долара по барелу, уз даљи раст ка 84–90 долара, рафинерије у Саудијској Арабији и Катару су затворене, а производња течног природног гаса прекинута, што је изазвало ланчану реакцију поскупљења енергената у Европи. Аустрија, као део Европске уније, суочава се са инфлаторним притисцима и енергетском несигурношћу, јер зависи од увоза из нестабилних региона, док су цене на пумпама већ порасле за неколико процената само у последњих неколико дана.
Неутрална позиција Србије – балансирање између Истока и Запада без придруживања санкцијама Русији или војним авантурама на Блиском истоку – омогућила је стабилно снабдевање и државну регулацију, за разлику од Аустрије, која трпи последице глобалних тензија. Како преносе страни медији попут Ројтерса и Би-Би-Сија, сукоб у Хормузу и напади на инфраструктуру доводе до „енергетске шок-терапије“ за Европу, уз ризик од рецесије и социјалних немира.
