Глауком код паса је подмукла болест која се често открије касно, јер љубимци не могу да покажу да осећају бол и губитак вида.
Глауком није обично црвенило ока нити пролазна упала. Реч је о стању у коме долази до повећања очног притиска, што постепено или нагло оштећује очни живац. Када је очни живац једном оштећен, тај губитак вида је трајан. Зато се глауком у ветеринарској медицини сматра хитним стањем, чак и онда када на први поглед не делује драматично.
Како настаје глауком и зашто је опасан
Унутар ока стално се ствара течност која одржава његов облик и правилну функцију. Код здравог ока та течност се природно одводи. Код глаукома, тај одлив је поремећен, течност се задржава и притисак расте. Тај притисак директно угрожава очни живац „кабл“ који преноси слику из ока у мозак.
Опасност глаукома лежи у чињеници да оштећење може напредовати брзо. Код неких паса губитак вида може наступити за неколико дана, понекад и за мање од 24 сата, ако се ради о акутном облику болести.
Знаци које власници најчешће превиде
Један од највећих проблема је то што први симптоми често делују безазлено. Власници примете да је око мало црвено, да пас више трепће или да делује поспано. Међутим, иза тих „ситница“ може да се крије озбиљан проблем.
Пси са глаукомом могу показивати замућење ока, проширену зеницу која слабо реагује на светло, појачано сузење или осетљивост на светлост. Неки постају раздражљиви, други необично мирни и повучени. У каснијим фазама, пас може да се судара са предметима, избегава степенице или показује знаке дезоријентације.
Бол је често присутан, али пси га трпе тихо. Управо та тишина чини глауком опаснијим него што изгледа.
Да ли су све расе подједнако угрожене?
Глауком може да се јави код сваког пса, али постоје расе које имају повећан ризик због генетске предиспозиције. Кокер шпанијели, басети, шар пеји, чау чау, сибирски хаскији и биглови спадају међу расе код којих се глауком јавља чешће.
Код ових паса посебно је важно редовно контролисати здравље очију, чак и када нема видљивих проблема. Превентивни прегледи могу открити повишен очни притисак пре него што дође до оштећења вида.
Колико је глауком заиста опасан?
Без лечења, глауком готово увек доводи до слепила. У тежим случајевима, када се бол не може контролисати, пас може трпети константну, јаку нелагодност. Тада терапија више није усмерена на спасавање вида, већ на ублажавање бола и очување квалитета живота.
Зато ветеринари глауком не посматрају као „болест ока“, већ као стање које захтева хитну реакцију.
Како се глауком лечи
Начин лечења зависи од стадијума болести и брзине њеног напредовања. У раним фазама користе се капи и лекови који снижавају очни притисак и побољшавају одлив течности из ока. Ова терапија може значајно успорити напредовање болести и сачувати вид.
Код тежих случајева примењују се хируршке или ласерске методе. У ситуацијама када вид више није могуће спасити, лечење се усмерава на елиминацију бола и очување комфора пса.
Важно је нагласити да се глауком често не „излечи“ у потпуности, али се може држати под контролом ако се на време открије.
Може ли се глауком спречити?
Не увек, али се може рано открити. Управо је то кључна разлика. Редовни ветеринарски прегледи, посебно код ризичних раса, и брза реакција на сваку промену на очима могу спасити вид и поштедети пса бола.
Порука за власнике паса
Ако приметите било какву промену на оку свог пса, немојте чекати да „прође само од себе“. Код глаукома, време није савезник. Сваки сат може бити важан.
Пси нам верују безрезервно. Они не могу да кажу да их боли, али ми можемо да препознамо знаке. Код глаукома, та пажња може значити разлику између светла и трајног мрака.















