Геополитичке промене током 2025. и 2026. године довеле су до историјских висина цена злата, а питање где се чува ово благо постало је све више чисто политичко питање јер неке земље желе да имају већу контролу и суверенитет над својим резервама.
Сједињене Америчке Државе остају земља са највећом количином злата на свету – око 8.133,5 тона. Највећи део ових резерви чува се у чувеном Форт Ноксу, док остатак лежи у трезорима попут West Point и Denver Mint. Америчка Federal Reserve Bank of New York такође чува злато, укључујући и златне резерве више од 60 страних држава.
Немачка има 3.351,5 тона злата, од којег је велики део враћен у земљу након година репатријације, али око 1.236 тона још увек се чува у Њујорку, а део и у Лондону, што је тема недавних јавних дискусија о потенцијалном повлачењу у случају политичке и економске неизвесности.
Италија (2.451,8 тоне) држи своје резерве углавном унутар земље, углавном у трезорима Банка д’Италиа у Риму, а мањи део је распоређен у иностранству ради ликвидности.
Француска има око 2.436,9 тона, већином у Паризу, наглашавајући стратешки избор чувања злата на домаћем терену.
Русија има око 2.332,7 тоне и све резерве држи унутар земље у Москви и Санкт Петербургу.
У 2026. години, због страха од могућих санкција и геополитичке неизвесности, многе земље преферирају да репатрирају своје злато и складиште га на домаћем тлу уместо да га држе у иностранству, што је довело до тога да локација златних резерви постане део политичких стратегија и питање економске суверености
Овај тренд репатријације и појачана куповина злата од стране централних банака само подвлаче значај злата као инструмента стабилности и поверења у време глобалних економских и политичких тензија.
