Хакан Фидан упозорава да су САД и Иран близу нуклеарног договора, али да би укључивање ракетног питања могло запалити нови рат на Блиском истоку.
Изјава турског министра спољних послова Хакана Фидана открива да се иза затворених дипломатских врата обликује нови, крхки баланс између Сједињених Америчких Држава и Ирана, баланс који може донети стабилизацију, али и гурнути регион у још један разоран сукоб. Према Фидановим речима, и Вашингтон и Техеран показују јасну спремност да постигну нови нуклеарни споразум, али под једним кључним условом: да преговори не прерасту у свеобухватни политичко-безбедносни диктат.
У интервјуу за „Фајненшел тајмс“, Фидан је указао да су САД послале сигнале да су спремне да толеришу иранско обогаћивање уранијума у строго дефинисаним и контролисаним оквирима. Тај став представља значајан заокрет у односу на ранију политику максималног притиска, која је регион држала на ивици оружаног сукоба.
Техеран жели договор, али не капитулацију
Према Фидановој процени, Иран „искрено жели прави споразум“, који би био заснован на моделу из 2015. године, уз јасна ограничења нивоа обогаћивања уранијума и строг, свеобухватан режим међународних инспекција. То значи да Техеран, бар у нуклеарном сегменту, показује спремност на компромис и транспарентност.
Међутим, турски шеф дипломатије јасно повлачи црвену линију: ширење преговора на ирански програм балистичких ракета и на подршку регионалним савезницима могло би, како упозорава, да доведе до „још једног рата“ на Блиском истоку. По његовим речима, покушај да се сва безбедносна питања реше у једном пакету готово сигурно би блокирао чак и договор о нуклеарном питању.
Опасност од преговора без фокуса
Фиданово упозорење погађа у срж проблема блискоисточне дипломатије: инсистирање на максималистичким захтевима често води потпуном колапсу преговора. Уколико САД буду тражиле да Иран истовремено одустане од свог ракетног арсенала и регионалног утицаја, Техеран би то могао протумачити као покушај стратешког разоружавања и политичког понижења.
У таквом сценарију, чак и нуклеарни договр, који је тренутно најреалнија тачка компромиса, могао би бити жртвован, а регион гурнут у нову спиралу ескалације, са несагледивим последицама по безбедност Блиског истока, али и глобалну стабилност.
Турска као глас упозорења
Иступањем Хакана Фидана, Турска се позиционира као актер који упозорава на последице дипломатске неодговорности. Његова порука је недвосмислена: договор је могућ, али само ако буде фокусиран, реалистичан и лишен амбиција да се кроз један споразум реше сва отворена питања региона.
У супротном, уместо новог нуклеарног договора, свет би могао добити још један конфликт, а Блиски исток још једну кризу коју ће сви плаћати.


















