ЕУ спрема драстичан заокрет у санкцијама Москви: уместо ценовног плафона, разматра се потпуна забрана поморских услуга за руску нафту.
Европска унија улази у нову, знатно тврђу фазу енергетског и политичког обрачуна са Москвом. Брисел разматра драстичну промену приступа санкцијама према Русији, уместо досадашњег ограничења цене руске нафте, у игри је потпуна забрана поморских и пратећих услуга које омогућавају њен извоз.
Према информацијама које је објавио Блумберг, предлог подразумева забрану да европске компаније пружају кључне услуге попут осигурања, бродског транспорта и логистичке подршке за испоруку руске нафте, без обзира на то по којој се цени она продаје. Тиме би био пресечен један од најважнијих канала кроз које руска нафта и даље стиже на светска тржишта.
Овакaв потез значио би озбиљно пооштравање досадашњег режима санкција, али и признање да механизам ограничења цене, уведен уз велике политичке најаве, није дао очекиване резултате. У пракси, Русија је успела да заобиђе ценовни плафон кроз мрежу посредника, алтернативне флоте танкера и осигуравајуће аранжмане ван ЕУ.
Саговорници упознати са преговорима наводе да би потпуна забрана услуга била далеко лакша за спровођење и надзор, јер би јасно повукла црвену линију за европске фирме, без сиве зоне и правних акробација. Међутим, таква одлука носи и озбиљне последице по саму Европску унију.
На удару се не би нашла само руска енергетика, већ и део европске привреде, нарочито компаније из сектора осигурања, поморског саобраћаја и трговине енергентима, које су до сада играле кључну улогу у глобалном ланцу снабдевања нафтом. Питање је и колико би овaкaв потез додатно дестабилизовао већ крхко енергетско тржиште, у тренутку када ЕУ и даље тражи дугорочну сигурност снабдевања.
Политички, ова иницијатива показује да Брисел није спреман на попуштање у сукобу са Москвом, упркос замору од рата и растућим унутрашњим поделама међу чланицама. Истовремено, она потврђује да се санкциона политика све више претвара у тест издржљивости, не само за Русију, већ и за саму Европску унију.
Уколико предлог добије подршку држава чланица, реч би била о једној од најтврђих економских мера од почетка рата у Украјини. Исход тог потеза могао би да редефинише односе на глобалном енергетском тржишту, али и да отвори ново поглавље унутрашњих политичких расправа у Европи, о цени санкција које, све чешће, плаћају и они који их уводе.
