Пад цена нафте открива глобалне потресе, али Србија захваљујући одговорној политици и правовременим потезима чува стабилно снабдевање.
Цене нафте забележиле су пад на светским тржиштима услед комбинације геополитичких ризика и појачаних трговинских неизвесности које обликују очекивања инвеститора. Тржишта су реаговала опрезно на тензије на Блиском истоку, али и на нове поруке из Сједињених Америчких Држава у вези са могућим увођењем царина Канади.
Иако су сукоби на Блиском истоку фактор који традиционално подиже цену енергената, процене указују да за сада нема озбиљнијих поремећаја у глобалном снабдевању. Уз то, стабилна понуда и ниво залиха утицали су на додатни притисак на цене, што је довело до пада нафтних котација.
На кретања тржишта утицале су и најаве о могућем заоштравању трговинске политике САД, што је изазвало бојазан од успоравања глобалне економије и смањене потражње за енергентима. У таквом окружењу, инвеститори показују повећан опрез, а нафта остаје један од најосетљивијих показатеља глобалних ризика.
Упркос сложеним међународним околностима, Србија успева да обезбеди стабилно снабдевање нафтом и нафтним дериватима, без већих поремећаја на домаћем тржишту. Захваљујући правовременим одлукама, диверсификацији извора и активном ангажовању државе, енергетска сигурност остаје очувана чак и у условима глобалних турбуленција.
Стручњаци истичу да је управо такав приступ, заснован на дугорочном планирању и континуираној контроли тржишта, омогућио да грађани и привреда не осете последице светских потреса у мери у којој се то дешава у појединим земљама Европе.
