Dok aukcijske kuće broje milione, Italija povlači državni potez i jasno poručuje: remek-dela renesanse ne prodaju se, ona se vraćaju kući.
Italijanska država je snažnim i odlučnim potezom stala na crtu globalnom tržištu umetnina i za 14,9 miliona dolara otkupila sliku „Ece Homo“ jednog od najznačajnijih renesansnih majstora, Antonela da Mesine. Delo, koje je aukcijska kuća „Sotbi“ planirala da ponudi najboljem ponuđaču, umesto u privatnu kolekciju završilo je tamo gde Italija smatra da mu je mesto, pod okriljem države.
Reč je o izuzetnoj i retkoj slici malog formata, namenjenoj takozvanoj „privatnoj pobožnosti“, oslikanoj sa obe strane. Na jednoj strani prikazan je Hrist u motivu „Ecce Homo“, simbol stradanja i poniženja, dok je na drugoj predstavljen sveti Jeronim, jedna od ključnih figura hrišćanske učenosti. Upravo ta dvostranost čini delo još vrednijim i istorijski značajnijim.
DRŽAVA ISPRED AUKCIJSKOG ČEKIĆA
Prema nezvaničnim informacijama, „Ece Homo“ je trebalo da bude ponuđen na javnoj aukciji sa procenjenom vrednošću od 10 do 15 miliona dolara. Međutim, italijansko Ministarstvo kulture reagovalo je pre nego što je nadmetanje uopšte počelo i preko Generalne direkcije za muzeje otkupilo delo direktno, sprečivši da završi u rukama anonimnog kolekcionara ili van granica zemlje.
Taj potez nije samo finansijska odluka, već jasna politička i kulturna poruka: Italija ne prepušta svoje umetničko nasleđe slučaju, tržištu i interesima kapitala.
ANTONELO DA MESINA, MOST IZMEĐU SEVERA I JUGA
Antonelo da Mesina smatra se jednim od pionira italijanske renesanse, umetnikom koji je spojio flamansku tehniku ulja sa italijanskom osećajnošću i duhovnošću. Njegova dela su retka, visoko cenjena i često nedostupna javnosti, što „Ece Homo“ čini još značajnijim.
Ovakva dela nisu puka umetnička roba, ona su svedočanstva epohe, vere, estetike i identiteta. Upravo zato Italija ovu kupovinu tretira kao investiciju u kolektivno pamćenje, a ne kao trošak.
KULTURNI SUVERENITET NA DELU
Otkup „Ece Homo“ još jednom pokazuje da Italija vodi aktivnu i agresivnu politiku zaštite kulturnog nasleđa. U vremenu kada se remek-dela sve češće sele iz muzeja u privatne trezore, ovaj potez deluje kao retka, ali moćna protivteža.
Država je jasno stavila do znanja da nacionalna kultura nije stvar ponude i potražnje, već temelj državnog identiteta.
POBEDA JAVNOG NAD PRIVATNIM
Umesto da postane statusni simbol nekog milijardera, „Ece Homo“ ostaje deo javnog blaga. To je pobeda muzeja nad tržištem, kulture nad spekulacijom i države nad aukcijskim čekićem.
Italija je ovim potezom pokazala kako izgleda kada se kulturna politika ne svodi na deklaracije, već se sprovodi konkretno, odlučno i bez kompromisa.
