Дворaц Дунђерски у Кулпину оживљава кроз реконструкцију која враћа сјај, историју и душу овог архитектонског бисера.
Дворaц Дунђерски у Кулпину поново оживљава и враћа свој аутентични сјај након деценија потребе за обновом. Препознат као један од најзначајнијих културно-историјских споменика Војводине, овај архитектонски бисер сада пролази кроз свеобухватну реконструкцију која спаја пажљиво очување историјских вредности са савременим рестаураторским методама.
Радови на крову, фасади, прилазним рампама и прозорима враћају дворцу првобитну величину и функционалност, док сваки сегмент радова одражава дугорочну стратегију заштите наслеђа. Ово није само обнова зидова и крова, ово је процес који дворцу враћа живот, енергију и перспективу да поново буде место сусрета историје, културе и локалне заједнице.
Истовремено, реконструкција указује на значај планирања и посвећености: свака фаза је детаљно испланирана, а радови се изводе уз пажљиво праћење квалитета, што омогућава да дворaц не само сачува свој аутентични лик, већ и да се припреми за будућу употребу као културни и туристички ресурс. У том смислу, реконструкција Дворца Дунђерски представља пример како традиција и савремене методе могу кроз промишљену сарадњу створити трајну вредност за локалну заједницу.
ПРВА ФАЗА: КРОВ КОЈИ ВРАЋА ЖИВОТ ДВОРЦУ
Прва фаза реконструкције Дворца Дунђерски није била само обнова крова, она је означила нови почетак за читаву зграду. Вековима сведок историје и пример класицизма у Војводини, дворaц је након деценија пропадања први пут добио шансу да поново оживи.
Обнова крова поставила је темеље за све наредне радове: фасаду, прилазне рампе, терасе и унутрашње елементе. У том тренутку дворaц је престао да „само стоји као споменик“, постао је активан објекат који говори о прошлости и истовремено отвара врата будућности.
Прва фаза је показала да пажљиво планирани и стручни радови могу да врате вредност и сјај историјском објекту, претварајући га из статичног споменика у живи симбол културе, архитектуре и заједнице.
ДРУГА ФАЗА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ: ЕКСТЕРИЈЕР КОЈИ ОЖИВЉАВА
Друга фаза реконструкције Дворца Дунђерски започета је 1. септембра 2025. године и фокусира се на обнову екстеријера, чинећи видљив напредак у оживљавању једног од најважнијих културно-историјских споменика Војводине.
У оквиру ове фазе обијена је читава фасада дворца, осим предње стране, и нанет је први слој малтера, чиме је постављена основа за даљу обраду и фарбање. Овим кораком фасада је добила нову структуру која омогућава заштиту и дуговечност објекта.
Један од најважнијих делова радова био је рад на рељефној декорацији фасаде. Скидање и рестаураторска обрада ових декоративних елемената омогућава да се њихов аутентични изглед врати у каснијој фази, чиме дворaц задржава свој историјски и архитектонски идентитет.
Поред фасаде, започета је и реконструкција прилазне рампе. Камене коцке старе рампе извађене су и замењене новим сегментима, чиме је обезбеђена стабилност и естетика прилаза. У исто време изливене су прилазне степенице и делови предње терасе, који сада представљају темељ за комплетно обновљену фасаду и прилаз дворцу.
Због временских услова и плана радова, активности на екстеријеру су тренутно делимично обустављене. Међутим, радови су настављени унутар дворца, где се у једној од доњих просторија обавља репарација унутрашњих крила прозора и њихова припрема за фарбање. Ова интервенција је важна за очување функционалности и естетике прозорских елемената, као и за будућу финализацију фасаде.
Друга фаза реконструкције, са фокусом на фасаду, декоративне елементе, прилазне структуре и прозоре, представља следећи корак ка потпуном оживљавању дворца, омогућавајући да он поново заблиста у свом аутентичном облику и постане центар културног и историјског значаја за целу заједницу.
ТАНУРЏИЋ И ДВОРAЦ ДУНЂЕРСКИ: НАСЛЕЂЕ КОЈЕ ЖИВИ
Састанак одржан 8. септембра 2025. године са Николом Танурџићем, унуком Ђорђа Ђоке Дунђерског, јасно је указао на то да породично наслеђе има потенцијал да покрене озбиљне процесе очувања и обнове.Његово учешће и преношење сећања на породични комплекс додало је пројекту емоционалну тежину и аутентичност, истовремено потврђујући значај који ови објекти имају за колективну свест Кулпина.
Иницијатива и визија руководства општине Бачки Петровац показују да се обнови овог културно-историјског бисера приступа промишљено, одговорно и са јасном свешћу о његовој вредности. Узајамна сарадња наследника и локалне самоуправе ствара стабилну основу за дугорочну заштиту и активну употребу комплекса, што показује како посвећеност једне заједнице може претворити наслеђе у живи, вредан ресурс.
Танурџићеве успомене и приче, упарене са одлучношћу општинског руководства, претварају реконструкцију у нешто више од грађевинског подухвата, она постаје симбол заједничке одговорности и жеље да се историја сачува и оживи за све који долазе након нас.
