Трампов експлозивни говор у Давосу уздрмао је односе Запада и изазвао снажне реакције светских лидера.
У говору који је трајао више од сат и по, Трамп је представио без преседана амбицију да Сједињене Државе стекну контролу над Гренландом, огромним полуавтономним острвом под суверенитетом Данске, чиме је покренуо једну од најспорнијих тема на овогодишњем Давосу. Он је тврдио да је ова територија кључна за безбедност САД и НАТО савеза те да само Америка може гарантовати њену одбрану и развој у условима све јачег надметања великих сила на Арктику.
„Ово огромно острво није само географска тачка, то је стратешко питање света који долази“, рекао је Трамп пред скупштином светских лидера, додавши да САД ,,немају намеру да користе војну силу”, али да ће захтев за преговорима о Гренланду бити одмах покренут.
Иако је Трамп формално искључио употребу војне силе, управо такав став који започиње разговор о територијалним променама изазвао је лавину реакција у салама Давоса и ван њих. Европљани, али и бројни други учесници Форума, говорили су о рату речи, оштрим контраргументима и дипломатским ударима који су необични за форум чија је суштина, економска сарадња и глобални консензус.
Што је још важније, Трампов говор није остао усмерен само на Гренланд. Он је критиковао европске политике, укључујући енергетске и економске потезе, тврдећи да Европа „није на правом путу“ и да је превише зависна од одређених политика које, по његовом мишљењу, слабe континент. Такав тон, усмерен према савезницима, изазвао је оштру, чак бурну полемику међу европским лидерима на Дану форума.
Европска комисија, предвођена председницом Урсулом фон дер Лајен, оштро је одбацила идеју о било каквим територијалним изменама и нагласила да је суверенитет Данске и Гренланда неприкосновен, те да ће ЕУ радити на јачању безбедности у Арктику као одговор на све веће притиске великих сила.
Француски председник Емануел Макрон и други високи европски функционери још су директније одговорили Трамповом наступу, истичући да ,,поштовање међународног права” и дипломатија и дијалог, а не једнострани захтеви, морају остати темељ савезништва и глобалне сарадње у 21. веку.”
Овај догађај, више него било који претходни говор на Давосу, не само да је изменио тон форума, већ и отворио нове линије подела међу традиционалним савезницима. Поруке Трампа, укључујући обећање о ,,сећању” на оне који се не сложе са његовим ставовима, подстакле су питања о будућности НАТО савеза, трговинске сарадње и начина на који САД виде своју улогу у светском поретку.
Након говора, у Давосу је владало осећање да се геополитичка карта мења пред нашим очима: место где се раније развијала глобална економска политика сада је постало арена у којој се отворено износе ставови који могу померити темеље међународног поверења. За многе, догађај у Давосу 2026. означава почетак нове ере, у којој се економски интереси и националне амбиције сударају директно, без филтера и са јасним политичким последицама.


















