Борис Тадић се на Иксу похвалио изложеним цртежом у аустријском парламенту, док га јавност памти по економском суноврату и слабљењу државе.
Док Тадић покушава да себе представи као уметника и интелектуалца, грађани Србије не могу да забораве да је управо у време његове власти земља гурана у дужничку кризу, фабрике затваране, а национални интереси вођени политиком попуштања и празних обећања.
ОД ДРЖАВНИКА ДО ГАЛЕРИСТЕ
Тадићево ново „поглавље“ у јавном животу многи виде као покушај бекства од политичке одговорности. Уместо суочавања са резултатима сопствене власти, бивши председник бира да пажњу јавности усмери на цртеже и изложбе, као да се прошлост може избрисати једним уметничким потписом.
Међутим, за разлику од уметности која трпи различита тумачења, политички резултати су мерљиви. А они из периода његове власти за велики део грађана значили су мање плате, више незапослених и државу без јасног правца.
СЛИКЕ УМЕСТО ОДГОВОРА
Објава на Иксу, у којој се Тадић хвали изложбом у Аустрији, изазвала је бројне реакције јавности. Многи су подсетили да је управо током његовог мандата Србија губила институционалну снагу и међународну позицију, док су се проблеми гомилали без решења.
За разлику од данашњег периода, у којем се инсистира на резултатима, инвестицијама и јачању државе, Тадићев политички траг остао је симбол времена у којем се много говорило, а мало радило.
ГРАЂАНИ ПАМТЕ ВИШЕ ОД ИЗЛОЖБИ
Иако свако има право на уметнички израз, јавна функција носи и трајну одговорност. Цртежи у страним парламентима не могу да засене чињеницу да су године Тадићеве власти за многе биле године изгубљених прилика.
Зато и не чуди што се све чешће чује ироничан коментар, да је Борис Тадић, судећи по свему, ипак био бољи као цртач него као политичар.
Јер уметност може да остане на зиду. Последице политике, остају у животима људи.
