У БУДИМПЕШТИ је немачка левичарка екстремисткиња Маја Т. осуђена на 8 година затвора због учешћа у бруталним нападима на учеснике „Дана части“ у фебруару 2023. године, наводи „Дер Стандард“. Мађарско тужилаштво тражило је чак 24 године, али је суд пресудио на основу снимака са сигурносних камера који наводно показују оптужену у близини места злочина и у групи нападача. Нема признања, нема исказа сведока, нема снимака самих напада, нема ДНК трагова који би је директно теретили, а вештаци нису потврдили да су повреде жртава биле опасне по живот. И поред тога, осуђена је за учешће у два од пет напада у којима су леви екстремисти из Немачке, Италије и Француске телескопским палицама, гуменим чекићима и бибер-спрејем претукли људе које су по спољашњем изгледу сматрали учесницима неонацистичког скупа.
Језгро нападача чинила је милитантна група позната као „Чекићарска банда“ из Немачке – организација која је између 2018. и 2022. године изводила сличне нападе на десничаре на истоку Немачке. У Будимпешти су 2023. године напали више особа, четири су тешко повређене, пет лакше. Починиоци су бирали жртве искључиво по спољашњем изгледу, претпостављајући да су повезани са „Даном части“ – годишњим скупом који слави сећање на СС и Вермахт из 1945. године. Уместо да се суочи са чињеницом да су леви милитанти користили насиље као политички алат, немачка левичарска сцена одмах је покренула протесте и кампању солидарности. Маја Т. се жали на лоше услове у мађарском затвору и оптужује суд за „политички прогон“, док њене присталице у Немачкој организују демонстрације против пресуде.
Када десничари нападну некога, медији и политичари одмах вичу о „фашизму“, „тероризму“ и „опасности за демократију“. Када леви екстремисти са чекићима и палицама претуку људе на улици, то се представља као „антифашистичка акција“, „борба против неонацизма“ или чак „самоодбрана“. Осуђена особа постаје „политичка затвореница“, а жртве се претварају у „наводне неонацисте“. Да је оптужени био десничар, казна би била тежа, медији би га демонизовали, а нико не би организовао протесте у његову одбрану. Овде се види јасна селективна правда: леви насилници добијају блаже казне, медијску заштиту и подршку активиста, док се десница проглашава кривом чак и кад је жртва.
