Вегетациони период у Србији ове године почиње раније него ранијих деценија, упозоравају стручњаци. Проширење и померање сезоне раста биљака последица је дугорочних климатских промена и представља нови изазов за пољопривреднике.
Истраживање научника са Универзитета у Нишу и Универзитета у Приштини – Косовска Митровица показало је да се први температурни прагови критични за раст усева сада достижу данима раније: праг од 5°C, који означава крај зиме, просечно се јавља 7,8 дана раније, праг од 10°C за интензиван раст усева 4,4 дана раније, а праг од 15°C, који уводи фазу топлотног стреса, 7,8 дана раније.
„Дуже и топлије сезоне могу утицати на процесе као што су фотосинтеза, цветање и оплодња, нарочито код ратарских и воћних култура“, објашњавају стручњаци. Они додају да је потребно прилагодити пољопривредни календар и технологију производње како би се смањили ризици од суше и топлотног стреса.
Продужење вегетационог периода није увек предност: иако би некада дало више времена за раст усева, већа температура и непредвидиве климатске промене могу угрозити принос. Пољопривредници ће морати да реагују на нове услове, прилагођавајући сетвене рокове и наводњавање.
Ова појава у Србији прати глобални тренд – у већем делу Европе вегетациони период се такође продужава, што захтева нове стратегије у агрокултури.
