У Србији су тренутно активна четири жаришта афричке куге свиња, а надлежне ветеринарске службе спроводе све прописане мере како би спречиле даље ширење заразе која представља једну од највећих претњи сточарској производњи. Стручњаци упозоравају да за ову вирусну болест не постоји лек нити регистрована вакцина, због чега је еутаназија заражених и угрожених животиња једини ефикасан начин сузбијања епидемије.
Директорка Управе за ветерину Живка Ивањац истакла је да се вирус веома лако преноси, не само директним контактом између животиња, већ и преко обуће, одеће, возила, опреме и хране, због чега је неопходно доследно поштовање свих мера биосигурности на газдинствима. Она је нагласила да свака сумња на појаву болести мора одмах бити пријављена ветеринарским службама како би се спречило ширење инфекције на околна домаћинства.
Према њеним речима, након потврде болести спроводе се строге ветеринарске мере које подразумевају уклањање свих свиња на зараженом газдинству, дезинфекцију објеката и забрану поновног насељавања у одређеном периоду. Управо тај процес, иако тежак за произвођаче, представља једини начин да се прекине ланац преношења вируса и спречи појава нових жаришта.
Афричка куга свиња не представља опасност по здравље људи и не преноси се конзумирањем свињског меса, али наноси огромне економске последице. Поред директних губитака насталих уништавањем животиња, произвођачи трпе штету због ограничења промета, забране транспорта и немогућности да у краћем року обнове производњу. Због тога надлежни упозоравају да је превенција најважнија мера у борби против ове болести.
Последњих месеци вирус је забележен у више делова Србије, а ветеринарске службе настављају појачан надзор на терену, контролу кретања животиња и спровођење свих прописаних мера. Пољопривредницима се саветује да не уносе свиње непознатог порекла у своја газдинства, да не користе неисправну храну за исхрану животиња и да спрече сваки контакт домаћих са дивљим свињама, које представљају један од могућих извора ширења вируса.
Надлежни поручују да само благовремено пријављивање сумњивих случајева, стриктно поштовање мера биосигурности и сарадња одгајивача са ветеринарским службама могу допринети сузбијању заразе и очувању домаћег сточног фонда. Иако су мере које се спроводе изузетно тешке за произвођаче, стручњаци наглашавају да су неопходне како би се спречиле још веће последице по свињарску производњу у Србији.
