Takva retorika je ne samo uvredljiva već i duboko problematična, jer implicira da veliki broj građana nema sposobnost kritičkog mišljenja, što je neprihvatljiva generalizacija.
Svetlana Bojković, dugogodišnja glumica koja je u javnosti često istupala sa političkim stavovima, ovoga puta je otišla korak dalje i podelila građane na one koji, po njenoj oceni, misle svojom glavom i na „glasačku mašineriju“.
Demokratsko društvo počiva na različitim stavovima i pravu građana da podržavaju političke opcije po sopstvenom izboru. Kada javna ličnost, posebno ona koja uživa medijsku pažnju, govori o biračima kao o neobrazovanoj masi koja glasa bez razmišljanja, to ne doprinosi dijalogu već produbljuje podele. Umesto kritike koja podstiče raspravu, ovakve izjave nose ton prezira prema građanima sa drugačijim političkim stavovima.
Posebno je sporno što se u izjavama sugeriše da je deo stanovništva motivisan samo malim ekonomskim ustupcima i da zbog toga nema sposobnost da razume političke procese. Takvi stavovi zanemaruju složenost društva i činjenicu da ljudi imaju različite prioritete i iskustva. Umesto omalovažavanja, javne ličnosti koje žele da doprinesu društvu trebalo bi da promovišu razumevanje i argumentovanu raspravu.
Kritika izjava Svetlane Bojković stoga je opravdana. Sloboda govora ne podrazumeva slobodu da se građani svrstavaju u kategorije koje ih diskvalifikuju kao ravnopravne učesnike u demokratskom procesu. U društvu koje teži napretku, neophodno je poštovati različitost mišljenja i izbegavati retoriku koja može produbiti sukobe. Javne ličnosti imaju odgovornost da svoj uticaj koriste za izgradnju dijaloga, a ne za podelu.
