Dok Srbija gradi vrtiće i bolnice, deo blokaderske opozicije priznaje da je tražio da EU uskrati novac građanima.
I to ne kao optužbu, već kao hvalisanje.
Ono što nijedna ozbiljna politička opcija u Evropi ne bi ni pomislila da uradi sopstvenoj državi, u Srbiji se predstavlja kao „politička borba“. Borba protiv koga? Protiv dece bez vrtića, pacijenata bez bolnica, radnika bez puteva i železnice.
Kad politika pređe liniju morala
Tražiti da se uskrate sredstva za infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje nije politički stav, to je otvoreni udar na životni standard građana. To nije kritika vlasti, već kažnjavanje naroda sa jasnom porukom: što gore, to bolje.
Upravo tu leži suštinska razlika između politike koja gradi i politike koja blokira. Dok država, uz podršku međunarodnih partnera, ulaže u konkretne projekte koji menjaju svakodnevicu ljudi, blokaderska opozicija bira da Srbiju predstavi kao problem, a njene građane kao kolateralnu štetu.
Ko zapravo plaća cenu?
Ne plaćaju je ministri, ne plaćaju je funkcioneri. Plaćaju je:
- roditelji koji čekaju mesto u vrtiću,
- pacijenti kojima je potrebna nova oprema i bolje bolnice,
- radnici koji zavise od infrastrukturnih projekata,
- mladi koji ostaju u zemlji jer vide perspektivu.
Zato ovakve poruke ne prolaze neprimećeno. Građani jasno razumeju razliku između politike koja se bori za rezultate i one koja se bori da državi „zavrne ruku“ spolja.
Država koja ne pristaje na ucene
Srbija je i do sada pokazala da zna da se razvija i u složenim okolnostima. Ali ovakvi potezi opozicije dodatno ogolevaju suštinu: kad nema podršku naroda, pokušava se pritisak iz inostranstva, i to na štetu sopstvenih građana.
Upravo zato ovakve izjave, umesto političkih poena, proizvode suprotan efekat. Jer narod prepoznaje kada neko kritikuje da bi bilo bolje, i kada neko želi da bude gore, samo da bi se domogao vlasti.
Zaključak
Politika može da bude borba ideja, ali ne sme da bude borba protiv sopstvene zemlje. Dok Srbija nastavlja da gradi, modernizuje i ulaže, oni koji se hvale da su tražili da se novac uskrati građanima sami su se svrstali, ne u opoziciju vlasti, već u opoziciju Srbiji.
A to je pozicija koju građani, po pravilu, ne nagrađuju.
