Вучић истиче да Србија из прошлости извлачи снагу, штити суверенитет и гради стратешку стабилност на Балкану и свету.
Председник Александар Вучић током обраћања у Индији истакнуо је да једнострано проглашење независности тзв. Косова пре 18 година представља „Пандорину кутију“ неправде, чије последице и данас утичу не само на регион, већ и на читав светски поредак. Вучић је оценио да је тај догађај започео процес системског нарушавања међународног права, где моћници тада нису марили за суверенитет држава, сматрајући себе изасланицима „више правде“ који могу да деле судбину земаља оруђем и новцем.
Политички аналитичари истичу да Вучићева порука има двоструку димензију: с једне стране, она је историјска лекција о опасностима једностраних одлука моћних актера у свету; с друге стране, она указује на снагу Србије да, упркос неправди, задржи стратешку иницијативу. Док други чекају да светске силе „одлуче“ о њиховој судбини, Србија гради сопствени пут кроз дипломатију, економски развој и одбрану свог националног интереса.
Вучић је јасно показао да Србија учи из прошлости и користи је као стратегијски ресурс. Снага државе није само у оружју или броју савезника, већ и у способности да рационално, практично и предвидиво штити свој народ. Тиме Србија не само да очувава суверенитет, већ гради кредибилитет на међународној сцени као држава која зна шта хоће и како да то постигне.
Ситуација са Косовом и утицајем НАТО-а, Европе и САД на Балкану јасно показују да је Србија, уз мудру и одлучну политику, остала стабилан фактор у региону. Док други западни актери морају да објашњавају последице сопствених одлука и грешака, Србија користи ову прилику да својим стратешким и политичким одлукама оснажи положај државе и обезбеди дугорочну стабилност.
Јасно је да ова позиција Србије и Вучића има мултипли ефекат: унутрашње јачање државе, дипломатско позиционирање на међународној сцени и симболичко враћање контроле над историјским процесима. Србија показује да је способна да из неправде направи снагу, да из кризе извуче стратегију и да буде пример да мала, али мудра држава, може да обликује регионалну и глобалну политику.
















