Док поједини месецима покушавају да деле грађане на „подобне“ и „неподобне“, Србија показује потпуно другачије лице, лице државе која жели да свако дете има једнаку шансу да се школује, напредује и изгради себи бољу будућност.
Србија показује да за њу не постоје деца првог, другог или трећег реда.
Постоје деца којој треба пружити прилику да се школују, напредују и направе нешто од свог живота. Управо зато се подршка пружа свим националним заједницама, а посебна пажња усмерава тамо где је помоћ најпотребнија.
Управо зато је у Бачком Петровцу ученицима ромске националности уручен школски материјал и књиге, као конкретна подршка деци којој је помоћ најпотребнија.
Уручењу су присуствовали покрајинска посланица Јелена Јовановић, председница општине Бачки Петровац Виера Крстовски, координатори за ромска питања Данијела Богдановић и Ромео Михајловић, испред Канцеларије за инклузију Рома.
А онда се неминовно поставља питање: где су сада блокадери који су се месецима представљали као највећи борци за „људска права“ и „толеранцију“?
Како је могуће да они који се представљају као велики борци за демократију, толеранцију и људска права истовремено имају проблем са људима који не мисле као они?
Како је могуће да исти ти блокадери који држе лекције читавом друштву о „достојанству“ и „једнакости“ допуштају да се припадници ромске заједнице,називају „крезубим сендвичарима“ и да им се поручује да су „само за аутобус“?
Е, ту се већ види право лице политичког лицемерја.
Јер није тешко бити „толерантан“ када сви око тебе мисле исто. Није тешко причати о људским правима када говориш пред својим истомишљеницима. Али када преко пута тебе стоји Ром који подржава другачију политику, онда се одједном појављују погрдни називи, омаловажавање и покушаји да се човек представи као мање вредан?
То није демократија.
То није толеранција.
И то свакако није борба за људска права.
Блокадери би зато могли најпре да погледају у сопствено двориште пре него што поново почну да држе лекције другима.
Јер ако некога називаш „крезубим сендвичарем“ зато што не гласа као ти, ако му поручујеш да је „само за аутобус“ зато што ти није политички подобан, онда немаш право да истовремено глумиш моралну величину и држиш придике о равноправности.
Човек није мање вредан зато што је Ром.
Човек није мање вредан зато што је сиромашан.
И човек није мање вредан зато што подржава Српску напредну странку или има другачије политичко мишљење.
То је лекција коју би блокадери могли коначно да науче.
Зато је слика из Бачког Петровца много јача од њихових парола. Док се деци дају књиге и школски прибор и док им се помаже да имају једнаке услове за школовање, блокадерима остаје да објасне своје лицемерје.
Јер равноправност није парола.
Равноправност се показује делима.
А поштовање према човеку не сме да зависи од тога за кога гласа.
Уколико блокадери заиста верују у оно што месецима говоре, онда би најпре требало да осуде сваку увреду према Ромима, а не да ћуте када такве речи долазе из њихових редова.
У супротном, остаје само једно питање:
Да ли се блокадери заиста боре за равноправност свих грађана, или само за равноправност оних који мисле као они?
