Dok pojedini mesecima pokušavaju da dele građane na „podobne“ i „nepodobne“, Srbija pokazuje potpuno drugačije lice, lice države koja želi da svako dete ima jednaku šansu da se školuje, napreduje i izgradi sebi bolju budućnost.
Srbija pokazuje da za nju ne postoje deca prvog, drugog ili trećeg reda.
Postoje deca kojoj treba pružiti priliku da se školuju, napreduju i naprave nešto od svog života. Upravo zato se podrška pruža svim nacionalnim zajednicama, a posebna pažnja usmerava tamo gde je pomoć najpotrebnija.
Upravo zato je u Bačkom Petrovcu učenicima romske nacionalnosti uručen školski materijal i knjige, kao konkretna podrška deci kojoj je pomoć najpotrebnija.
Uručenju su prisustvovali pokrajinska poslanica Jelena Jovanović, predsednica opštine Bački Petrovac Viera Krstovski, koordinatori za romska pitanja Danijela Bogdanović i Romeo Mihajlović, ispred Kancelarije za inkluziju Roma.
A onda se neminovno postavlja pitanje: gde su sada blokaderi koji su se mesecima predstavljali kao najveći borci za „ljudska prava“ i „toleranciju“?
Kako je moguće da oni koji se predstavljaju kao veliki borci za demokratiju, toleranciju i ljudska prava istovremeno imaju problem sa ljudima koji ne misle kao oni?
Kako je moguće da isti ti blokaderi koji drže lekcije čitavom društvu o „dostojanstvu“ i „jednakosti“ dopuštaju da se pripadnici romske zajednice,nazivaju „krezubim sendvičarima“ i da im se poručuje da su „samo za autobus“?
E, tu se već vidi pravo lice političkog licemerja.
Jer nije teško biti „tolerantan“ kada svi oko tebe misle isto. Nije teško pričati o ljudskim pravima kada govoriš pred svojim istomišljenicima. Ali kada preko puta tebe stoji Rom koji podržava drugačiju politiku, onda se odjednom pojavljuju pogrdni nazivi, omalovažavanje i pokušaji da se čovek predstavi kao manje vredan?
To nije demokratija.
To nije tolerancija.
I to svakako nije borba za ljudska prava.
Blokaderi bi zato mogli najpre da pogledaju u sopstveno dvorište pre nego što ponovo počnu da drže lekcije drugima.
Jer ako nekoga nazivaš „krezubim sendvičarem“ zato što ne glasa kao ti, ako mu poručuješ da je „samo za autobus“ zato što ti nije politički podoban, onda nemaš pravo da istovremeno glumiš moralnu veličinu i držiš pridike o ravnopravnosti.
Čovek nije manje vredan zato što je Rom.
Čovek nije manje vredan zato što je siromašan.
I čovek nije manje vredan zato što podržava Srpsku naprednu stranku ili ima drugačije političko mišljenje.
To je lekcija koju bi blokaderi mogli konačno da nauče.
Zato je slika iz Bačkog Petrovca mnogo jača od njihovih parola. Dok se deci daju knjige i školski pribor i dok im se pomaže da imaju jednake uslove za školovanje, blokaderima ostaje da objasne svoje licemerje.
Jer ravnopravnost nije parola.
Ravnopravnost se pokazuje delima.
A poštovanje prema čoveku ne sme da zavisi od toga za koga glasa.
Ukoliko blokaderi zaista veruju u ono što mesecima govore, onda bi najpre trebalo da osude svaku uvredu prema Romima, a ne da ćute kada takve reči dolaze iz njihovih redova.
U suprotnom, ostaje samo jedno pitanje:
Da li se blokaderi zaista bore za ravnopravnost svih građana, ili samo za ravnopravnost onih koji misle kao oni?
