Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svete Marije Magdaline, u narodu poznate kao Blaga Marija. Reč je o jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u hrišćanstvu, koja se smatra ravnoapostolnom jer je bila među prvim svedocima Hristovog vaskrsenja i verna sledbenica Isusa Hrista.
Prema jevanđeljskom predanju, Marija Magdalina je bila uz Hrista tokom njegovog stradanja na Golgoti, a nakon vaskrsenja upravo je ona prva objavila radosnu vest apostolima. Predanje takođe kaže da je kasnije otputovala u Rim, gde je caru Tiberiju poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos vaskrse“, zbog čega se ova svetiteljka dovodi u vezu sa običajem bojenja vaskršnjih jaja.
Iako Blaga Marija nije praznik obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, u srpskom narodu uživa veliko poštovanje. Narodno predanje nalaže da se na ovaj dan izbegavaju teški fizički poslovi, kako u kući tako i u polju, već da se vreme posveti molitvi, miru i okupljanju porodice. Posebno je poštovana među ženama, koje joj se mole za zdravlje, porodičnu sreću i blagoslov.
U narodnim verovanjima Blaga Marija se smatra sestrom Svetog Ilije, pa se veruje da su na njen praznik moguće vremenske nepogode praćene grmljavinom. Iako ova verovanja nemaju uporište u crkvenom učenju, deo su bogate narodne tradicije koja prati obeležavanje ovog praznika.
Vernici danas odlaze u hramove, prisustvuju Svetoj liturgiji, pale sveće i molitveno se sećaju Svete Marije Magdaline, čiji život pravoslavna crkva ističe kao primer pokajanja, nepokolebljive vere i odanosti Hristu.
