Broj poslovnih bankrota u Nemačkoj dostigao je najviši nivo u poslednje dve decenije, pokazuju podaci Instituta za ekonomska istraživanja „Lajbnic“ iz Halea (IWH). Od početka aprila do kraja juna 2026. godine registrovano je 4.996 stečajeva društava lica i kapitala, što je devet odsto više nego u prvom kvartalu. Iza hladne statistike ostaju ugašene firme, izgubljena radna mesta i sve dublja sumnja u ekonomsku politiku Berlina.
„Trenutni podaci pokazuju da je broj stečajeva i dalje na izuzetno visokom nivou“, upozorio je rukovodilac istraživanja IWH-a Štefen Miler. Kako izveštava nemački list „Velt“, kriza više nije ograničena na nekoliko ranjivih delatnosti, već istovremeno pogađa veliki broj privrednih grana i nemačkih pokrajina.
Negativni rekordi zabeleženi su u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu, sektoru nekretnina i uslužnim delatnostima. Posebno nepovoljni junski podaci stigli su iz Severne Rajne–Vestfalije i Hesena. IWH očekuje da će broj stečajeva i u trećem kvartalu ostati iznad prošlogodišnjeg nivoa, što znači da se talas zatvaranja preduzeća još ne približava kraju.
Težinu problema potvrđuje „Kreditreform“, koji procenjuje da je u prvom polugodištu bilo oko 12.900 poslovnih stečajeva, najviše od 2013. godine. Savezni zavod za statistiku je samo u prvom kvartalu registrovao 6.275 zahteva, 6,5% više nego godinu ranije, dok je mart doneo rast od čak 15,8%. Brojevi se razlikuju zbog različite metodologije: IWH prati prvenstveno društva lica i kapitala, dok zvanična statistika obuhvata širi krug preduzeća.
Sunovrat je naročito vidljiv u industriji, decenijama glavnom osloncu nemačkog blagostanja. Kako izveštava Rojters, u tom sektoru je do kraja prvog kvartala za samo godinu dana ugašeno 127.300 radnih mesta, dok je od 2019. nestalo čak 341.500 industrijskih poslova. Najteže je pogođena automobilska industrija, koja je za sedam godina izgubila približno 125.800 zaposlenih. Kada posustaju fabrike automobila, čelika, hemikalija i mašina, ne urušava se samo statistika već čitav lanac dobavljača, lokalnih budžeta i dobro plaćenih radnih mesta.
Nemačka industrijska i trgovinska komora upozorava da oporavka neće biti bez smanjenja poreza, cena energije i birokratskog opterećenja. Kako prenosi „Rojters“, privrednici od vlasti traže hitne i konkretne mere. Istovremeno je prognoza rasta za 2026. godinu spuštena na svega 0,3%, a skoro četvrtina kompanija razmatra smanjenje broja zaposlenih.
Još teži sud o politici Berlina predstavlja odlazak kapitala. Prema istraživanju DIHK-a, 43 odsto nemačkih industrijskih kompanija planira ulaganja u inostranstvu, dok je za 41 odsto njih glavni motiv smanjenje troškova. To više nije širenje uspešnih firmi na nova tržišta, već glasanje kapitala protiv uslova koje je stvorila sopstvena država. Vlast kancelara Fridriha Merca najavljuje reforme i oporavak, ali preduzeća i dalje navode skupu energiju, visoke troškove rada, birokratiju i nepredvidiva pravila kao razloge da budućnost traže van Nemačke.
Berlin godinama govori o zelenoj tranziciji, konkurentnosti i oporavku, ali nemačke firme račun plaćaju kroz skupu energiju, visoke troškove, slabu tražnju i preteranu regulativu. Gotovo 5.000 stečajeva za tri meseca zato nije prolazna tržišna korekcija, već ozbiljno upozorenje da nekadašnji motor Evrope gubi snagu pod teretom sopstvenih političkih odluka.
