Број пословних банкрота у Немачкој достигао је највиши ниво у последње две деценије, показују подаци Института за економска истраживања „Лајбниц“ из Халеа (IWH). Од почетка априла до краја јуна 2026. године регистровано је 4.996 стечајева друштава лица и капитала, што је девет одсто више него у првом кварталу. Иза хладне статистике остају угашене фирме, изгубљена радна места и све дубља сумња у економску политику Берлина.
„Тренутни подаци показују да је број стечајева и даље на изузетно високом нивоу“, упозорио је руководилац истраживања IWH-а Штефен Милер. Како извештава немачки лист „Велт“, криза више није ограничена на неколико рањивих делатности, већ истовремено погађа велики број привредних грана и немачких покрајина.
Негативни рекорди забележени су у грађевинарству, трговини, угоститељству, сектору некретнина и услужним делатностима. Посебно неповољни јунски подаци стигли су из Северне Рајне–Вестфалије и Хесена. IWH очекује да ће број стечајева и у трећем кварталу остати изнад прошлогодишњег нивоа, што значи да се талас затварања предузећа још не приближава крају.
Тежину проблема потврђује „Кредитреформ“, који процењује да је у првом полугодишту било око 12.900 пословних стечајева, највише од 2013. године. Савезни завод за статистику је само у првом кварталу регистровао 6.275 захтева, 6,5% више него годину раније, док је март донео раст од чак 15,8%. Бројеви се разликују због различите методологије: IWH прати првенствено друштва лица и капитала, док званична статистика обухвата шири круг предузећа.
Суноврат је нарочито видљив у индустрији, деценијама главном ослонцу немачког благостања. Како извештава Ројтерс, у том сектору је до краја првог квартала за само годину дана угашено 127.300 радних места, док је од 2019. нестало чак 341.500 индустријских послова. Најтеже је погођена аутомобилска индустрија, која је за седам година изгубила приближно 125.800 запослених. Када посустају фабрике аутомобила, челика, хемикалија и машина, не урушава се само статистика већ читав ланац добављача, локалних буџета и добро плаћених радних места.
Немачка индустријска и трговинска комора упозорава да опоравка неће бити без смањења пореза, цена енергије и бирократског оптерећења. Како преноси „Ројтерс“, привредници од власти траже хитне и конкретне мере. Истовремено је прогноза раста за 2026. годину спуштена на свега 0,3%, а скоро четвртина компанија разматра смањење броја запослених.
Још тежи суд о политици Берлина представља одлазак капитала. Према истраживању DIHK-а, 43 одсто немачких индустријских компанија планира улагања у иностранству, док је за 41 одсто њих главни мотив смањење трошкова. То више није ширење успешних фирми на нова тржишта, већ гласање капитала против услова које је створила сопствена држава. Власт канцелара Фридриха Мерца најављује реформе и опоравак, али предузећа и даље наводе скупу енергију, високе трошкове рада, бирократију и непредвидива правила као разлоге да будућност траже ван Немачке.
Берлин годинама говори о зеленој транзицији, конкурентности и опоравку, али немачке фирме рачун плаћају кроз скупу енергију, високе трошкове, слабу тражњу и претерану регулативу. Готово 5.000 стечајева за три месеца зато није пролазна тржишна корекција, већ озбиљно упозорење да некадашњи мотор Европе губи снагу под теретом сопствених политичких одлука.
