Tokom mraka Drugog svetskog rata, Slovaci u Srbiji nisu ćutali: stali su uz Srbe u otporu fašizmu i podelili rizik i žrtvu slobode.
Istorija odnosa Srbije i Slovačke ne završava se Prvim svetskim ratom. Jedan od najznačajnijih, a često zanemarenih momenata zajedničke istorije odigrao se tokom Drugog svetskog rata, kada su Slovaci u Srbiji masovno stali na stranu antifašističke borbe, deleći sudbinu naroda koji je odbio da se pomiri sa okupacijom i poniženjem.
Nakon aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, prostor Bačke, Srema i Banata našao se pod različitim oblicima okupacione uprave. Upravo u tim uslovima, slovačka zajednica u Vojvodini pokazala je visok stepen političke svesti i otpora. Istorijski dokumenti i svedočenja potvrđuju da su Slovaci bili među najaktivnijim pripadnicima organizovanog antifašističkog pokreta u ovom delu Evrope.
Slovački učitelji, sveštenici, intelektualci i radnici uključivali su se u ilegalne mreže, štampali letke, pružali logističku pomoć partizanskim jedinicama i, u velikom broju, uzimali oružje u ruke. Njihova motivacija nije bila ideološka dogma, već duboko uverenje da fašizam predstavlja egzistencijalnu pretnju svim malim narodima.
Posebno je značajno da slovački antifašisti u Srbiji nisu delovali izolovano. Naprotiv, njihova borba bila je čvrsto povezana sa srpskim otporom, zasnovana na međusobnom poverenju i zajedničkom iskustvu istorijske ugroženosti. U tome se ogleda suština savezništva koje nije nastalo na papiru, već u riziku, žrtvi i odluci da se stane na pravu stranu istorije.
Posle rata, ova činjenica nije dobila mesto koje zaslužuje u široj javnosti. Politički narativi su se menjali, države su nestajale i nastajale, ali je istina ostala ista: slovačka zajednica u Srbiji dokazala je lojalnost državi u najtežem trenutku, kada se lojalnost nije mogla glumiti.
Danas, kada Evropa ponovo prolazi kroz duboke političke i bezbednosne izazove, sećanje na zajednički antifašistički otpor dobija novu dimenziju. Odnosi Srbije i Slovačke, lišeni istorijskih opterećenja i obeleženi međusobnim razumevanjem, upravo u tom nasleđu imaju svoju najjaču osnovu.
Posebnu težinu ovaj istorijski kontinuitet dobija u savremenoj politici, gde Slovačka dosledno pokazuje poštovanje prema suverenitetu Srbije i principima međunarodnog prava. To nije slučajnost, već odraz dubljeg istorijskog iskustva, iskustva naroda koji znaju šta znači biti na pravoj strani, čak i kada je cena visoka.
Podsećanje na slovački antifašistički otpor u Srbiji nije revizija istorije, već njeno ispravljanje. Jer bez tog poglavlja, nemoguće je u potpunosti razumeti zašto su odnosi Beograda i Bratislave stabilni, zašto počivaju na poverenju i zašto se ne lome pod spoljnim pritiscima.
Istorija je već jednom pokazala: kada je bilo najteže, Srbi i Slovaci nisu tražili jedni drugima opravdanja, već su stajali zajedno.
A to je kapital koji ni vreme ni politika ne mogu da izbrišu.
