Često se tvrdi da je Crnjanski posle susreta sa Rankovićem rekao da ,,ume i da se smeje, a ne samo da strelja”, ali izvori ukazuju na drugačiji tok događaja.
U javnosti se već godinama prepričava anegdota da je Miloš Crnjanski, nakon susreta sa Aleksandrom Rankovićem i navodne partije bilijara, prokomentarisao da „ume i da se smeje, a ne samo da strelja“. Ova duhovita, ali snažno obojena rečenica često se citira kao primer iznenađenja velikog pisca pred ponašanjem jednog od najmoćnijih ljudi posleratne Jugoslavije. Ipak, detaljnije istraživanje pokazuje da je stvarni događaj bio nešto drugačiji.
Dokumentovano je da je Miloš Crnjanski nakon dugogodišnjeg boravka u emigraciji imao susret sa Aleksandrom Rankovićem. Taj susret odigrao se u atmosferi koja je za pisca bila neočekivano opuštena. Prema svedočenjima koja su kasnije objavljena, Ranković je bio ljubazan, nasmejan i pokazao ličnu pažnju prema Crnjanskom, što je ostavilo snažan utisak na pisca koji je očekivao formalniji odnos.
U pojedinim verzijama priče pominje se i zajedničko igranje bilijara, ali taj detalj nije pouzdano potvrđen u dostupnim dokumentima. Istraživači ukazuju da se upravo u usmenom prenošenju anegdote pojavio motiv opuštenog razgovora uz igru, što je vremenom postalo sastavni deo priče.
Ono što je izvesno jeste da je Crnjanski bio iznenađen Rankovićevim nastupom. Njegov utisak o srdačnosti i neposrednosti kasnije je u javnosti prerađen u duhovitu i dramatičniju formulaciju. Takve transformacije nisu retke, posebno kada se kratak lični utisak pretvara u anegdotu koja se prenosi decenijama.
Istoričari napominju da nema pouzdanog izvora koji doslovno beleži rečenicu o „streljanju“ u obliku u kome se danas citira. Moguće je da je Crnjanski izrazio iznenađenje Rankovićevom ljubaznošću, ali je kasnije taj utisak dobio oštriju i efektniju formu u javnom govoru.
Zbog toga se ova anegdota danas posmatra kao kombinacija stvarnog susreta i naknadne interpretacije. Sama činjenica da je Crnjanski ostavio utisak o Rankoviću kao čoveku koji je bio opušten i nasmejan ostaje zabeležena, dok čuvena rečenica najverovatnije pripada domenu kasnijeg usmenog predanja.
