Porast globalne temperature mogao bi u narednim decenijama da ima ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, pokazuje najnovija studija objavljena u naučnom časopisu The Lancet Global Health.
Prema rezultatima istraživanja, sve učestalije vrućine mogu dovesti do smanjene fizičke aktivnosti kod stanovništva, što bi do 2050. godine moglo da izazove između 470.000 i 700.000 dodatnih prevremenih smrtnih slučajeva godišnje.
Naučnici su analizirali podatke iz 156 zemalja i utvrdili da svaki mesec sa prosečnom temperaturom iznad 29 stepeni Celzijusa povećava stopu fizičke neaktivnosti za oko 1,4 procentna poena.
Nedovoljno kretanje već danas predstavlja značajan faktor rizika, jer se povezuje sa oko pet odsto smrtnih slučajeva na globalnom nivou, a klimatske promene bi taj problem mogle dodatno da prodube.
Najveći uticaj očekuje se u siromašnijim i toplijim regionima sveta, ali istraživači upozoravaju da posledice neće zaobići ni razvijene zemlje.
Stručnjaci naglašavaju da je neophodno pravovremeno delovanje kako bi se ublažile posledice klimatskih promena, posebno kroz podsticanje zdravih navika i prilagođavanje uslovima sve toplije klime.
